Svetionik - četvrta epizoda
Savetovalištu protiv nasilja u porodici u Beogradu, godišnje se obrati za pomoć preko 4000 žrtava porodičnog nasilja, a u četiri Sigurne kuće, sklonište nađe u proseku 130 žena i oko sto pedesetoro dece godišnje.
Ko prijavljuje nasilje - žrtve, građani, institucije?
Kakva je pravna i psihološka podrška žrtvama?
Koja su iskustva u radu sa počiniocima?
Kakva je pravna i psihološka podrška žrtvama?
Koja su iskustva u radu sa počiniocima?
Foršpan
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Produkcija ShockART
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić\
Beograd, april 2018.
Produkcija: ShockART
foto: Nebojša Čović
Učesnici govore:
Radeći kroz praksu, uočava se da ne postoji jednoobrazno postupanje na teritoriji Republike Srbije. Imamo različite primere sudskih odluka koje na potpuno različite načine vide određene probleme u vezi sa nasiljem u porodici. Konkretno mislim na slučajeve uručenja rešenja o produženju hitne mere koje izriče sud. Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo odluku da, samim tim što počiniocu nije uručeno rešenje o hitnoj meri, a prijem rešenja im je otežan jer je iseljen iz stana, on nije ni prekršio hitnu meru. Oni imaju obavezu, nakon isteka od 48 sati od izricanja hitne mere, da se jave nadležnom policijskom službeniku. U Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici nije zaprećena nikakva sankcija ukoliko se oni ne jave.
Daliborka Vojvodić Tomović , rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije i nasilja u porodici u policijskoj Upravi Novi Sad
Ako se izvrši procena rizika takva da se donese naređenje kojim se počiniocu izriču hitne mere, a on pobegene i njemu se ne mogu uručiti te hitne mere, te hitne mere, zapravo, ne stupaju na snagu. Ako imamo mesto u kome ne postoji Sigurna ženska kuća, ili nije blizu, mi imamo situaciju da je žrtva ostala u kući potpuno nezaštićena i nebezbedna. Policija ode, on se vrati i ubije ženu. Hitne mere zamagljuju ženama percepciju zaštićenosti. One stiču utisak da su izricanjem mera počiniocu bezbedne. I kada prođu ove mere, one često odustaju od drugih prava, a porodični Zakon nudi mere zaštite od nasilja u porodici.
Nada Padejski Šekerović, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu
Dobra strana zakona je postojanje hitnih mera. Bez obzira na tumačenja, hitne mere daju mogućnost da u tom periodu profesionalci iz Centra za socijalni rad mogu nesmetano da rade na žrtvinom psihološkom osnaživanju. Tada ona nije dostupna učiniocu i ostalim pritiscima da odustane. Imamo žrtvu, da radimo na jasnom definisanju njenih očekivanja.
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša
To je period u kome žrtva može da se uvede u sistem i da joj se daju sve bliže informacije. To je prostor za osvešćivanje. Ministarstvo unutrašnjih poslova je uspostavilo bazu podataka koja prati primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. U svakom trenutku možete da imate podatak o tome koliko je hitnih mera izrečeno i produženo i prema kom licu. Na taj način možemo da planiramo i prevenciju nasilja.
Jasmina Puhača, Zamenik načelnika Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici u Upravi kriminalističke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Centru za socijalni rad nedostaju ljudski resursi, prenatrpani su predmetima, pa je prisutna sporost u njihovom radu.
Maja Gluščević, advokat iz Niša
Nedostatak ljudskih resursa dovodi do sagorevanja na poslu, do smanjenja empatije prema žrtvi.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu
Grupa za koordinaciju protiv nasilja u porodici čiji sam član, poziva žrtvu posle mesec, dva dana od tog događaja, da vidimo kako pulsira i to je njeno učestvovanje u postupku. Mi u tužilaštvu najčešće dobijamo sledeće odgovore: „Ja ne želim da on ide u zatvor, ja ne želim da on krivično odgovara, želim da se on leči.“ Tu smo mi kao tužilaštvo nemoćni, jer meru bezbednosti možemo da sprovedemo samo kroz krivični postupak i osuđujuću pravosnažnu presudu, a to je postupak koji traje.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici
Kada žrtva nasilja ne oseća da joj je život direktno ugrožen, najradije se obraća ženskim organizacijama civilnog društva, jer imaju utisak da tu mogu poverljivije da govore o svom problemu i nadaju se podršci.
Valentina Aleksandrović, predsednica Udruženja Ženski razvojni centar u Nišu
Daliborka Vojvodić Tomović , rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije i nasilja u porodici u policijskoj Upravi Novi Sad
Ako se izvrši procena rizika takva da se donese naređenje kojim se počiniocu izriču hitne mere, a on pobegene i njemu se ne mogu uručiti te hitne mere, te hitne mere, zapravo, ne stupaju na snagu. Ako imamo mesto u kome ne postoji Sigurna ženska kuća, ili nije blizu, mi imamo situaciju da je žrtva ostala u kući potpuno nezaštićena i nebezbedna. Policija ode, on se vrati i ubije ženu. Hitne mere zamagljuju ženama percepciju zaštićenosti. One stiču utisak da su izricanjem mera počiniocu bezbedne. I kada prođu ove mere, one često odustaju od drugih prava, a porodični Zakon nudi mere zaštite od nasilja u porodici.
Nada Padejski Šekerović, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu
Dobra strana zakona je postojanje hitnih mera. Bez obzira na tumačenja, hitne mere daju mogućnost da u tom periodu profesionalci iz Centra za socijalni rad mogu nesmetano da rade na žrtvinom psihološkom osnaživanju. Tada ona nije dostupna učiniocu i ostalim pritiscima da odustane. Imamo žrtvu, da radimo na jasnom definisanju njenih očekivanja.
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša
To je period u kome žrtva može da se uvede u sistem i da joj se daju sve bliže informacije. To je prostor za osvešćivanje. Ministarstvo unutrašnjih poslova je uspostavilo bazu podataka koja prati primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. U svakom trenutku možete da imate podatak o tome koliko je hitnih mera izrečeno i produženo i prema kom licu. Na taj način možemo da planiramo i prevenciju nasilja.
Jasmina Puhača, Zamenik načelnika Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici u Upravi kriminalističke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Centru za socijalni rad nedostaju ljudski resursi, prenatrpani su predmetima, pa je prisutna sporost u njihovom radu.
Maja Gluščević, advokat iz Niša
Nedostatak ljudskih resursa dovodi do sagorevanja na poslu, do smanjenja empatije prema žrtvi.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu
Grupa za koordinaciju protiv nasilja u porodici čiji sam član, poziva žrtvu posle mesec, dva dana od tog događaja, da vidimo kako pulsira i to je njeno učestvovanje u postupku. Mi u tužilaštvu najčešće dobijamo sledeće odgovore: „Ja ne želim da on ide u zatvor, ja ne želim da on krivično odgovara, želim da se on leči.“ Tu smo mi kao tužilaštvo nemoćni, jer meru bezbednosti možemo da sprovedemo samo kroz krivični postupak i osuđujuću pravosnažnu presudu, a to je postupak koji traje.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici
Kada žrtva nasilja ne oseća da joj je život direktno ugrožen, najradije se obraća ženskim organizacijama civilnog društva, jer imaju utisak da tu mogu poverljivije da govore o svom problemu i nadaju se podršci.
Valentina Aleksandrović, predsednica Udruženja Ženski razvojni centar u Nišu
Subota, 21.jul 2018, 21:27, Prvi program Radio televizije Vojvodina
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Produkcija ShockART
Projekat je sufinansirala Američka ambasada u Beogradu
