U Republici Srbiji devojčice i žene su još uvek često izložene ozbiljnim oblicima nasilja kao što su nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima, seksualno uznemiravanje, silovanje i proganjanje.

 

Najčešći oblik nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima je psihološko nasilje, zatim fizičko i ekonomsko nasilje.

Nasilje je fenomen koji zahteva mere podrške, jer ga nije lako prevazići.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu

Koliko god smo mi napravili velike pomake donošenjem novog Zakona za profesionalce, najmanje se radi na promeni uverenja i stereotipa u našem društvu.
Vera Despotović, porodični psihoterapeut

Žrtve često kažu da su same krive za nasilje i ne žele da mešaju policiju. I nasilnik minimizira svoje ponašanje. Nekada imamo problema i da žrtvi koja se toliko srodila s tim nasiljem, kažemo da ona jeste žrtva.
Saša Stanković, Policijska uprava u Nišu, odeljenje Kriminalističke policije, grupa za suzbijanje i sprečavanje nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju policijske Uprave Niš

Kada kažemo da je alkohol kriv, time skidamo odgovornost sa nasilnika koji je isključivi krivac za nasilje.
Bojana Samardžija, rukovodilac internog tima za zaštitu žrtava od nasilja u Centru za socijalni rad Novi Sad

Treba slušati idecu kada se partnersko nasilje dešava. Deca često nagovore majku - žrtvu da prijavi nasilje.
Milica Džino Petković, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad u Novom Sadu

Roditelji su uglavnom okupirani vlastitim emocijama i deca su onda tu često zanemarena. Deca su uglavnom u konfliktu lojalnosti. Vole i mamu i tatu i to na njih stresno utiče. Deca su direktne žrtve nasilja.
Jelena Đorđević psiholog, Centar za socijalni rad Svrljig, rukovodilac internog tima za zaštitu žrtava nasilja u porodici

Nasilje je obrazac koji se uči. Ostavljajući decu u nasilnom partnerskom odnosu, zapravo ih učimo da je prihvatljivo i normalno da muško-ženski odnosi budu obeleženi nasiljem.
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša

Mediji šire stereotipe. Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra, ono što piše u novinama doprinosi daljem osećaju straha i bespomoćnosti kod žena.
Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Sve je vrlo senzacionalistički, sa strašnim naslovima koji utiču na to da se žrtva oseća još ugroženije Takvo novinarstvo doprinosi da se ne iznose činjenice, a i ne objašnjava se kako žrtve mogu da potraže pomoć.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici

Veoma je važno kakvu poruku šaljemo i neverbalno mi kao profesionalci, kakve poruke šalju mediji i kako mi kao društvo posmatramo fenomen nasilja u porodici.
Nada Padejski Šekerović, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu