Svetionik - druga epizoda
Femicid je zločin protiv žena, motivisan mržnjom prema ženama, prezirom i osećajem nadmoći, u kom učinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi.
U porodičnom nasilju, od početka godine, ubijeno je osamnaest žena. Za godinu dana izrečeno je blizu 10 hiljada hitnih mera udaljenja, a veliki broj nasilnika i dalje dobija uslovne kazne.
Kako se u praksi procenjuje neposredna opasnost od nasilja u porodici?
Kako se procenjuje rizik?
Da li hitne mere mogu da zaustave nasilje?
Kako se procenjuje rizik?
Da li hitne mere mogu da zaustave nasilje?
Foršpan
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Produkcija ShockART
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić
Beograd, april 2018.
Produkcija: ShockART
foto: Nebojša Čović
Učesnici govore:
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu 1. juna 2017, uveo je dosta novina u postupanje policijskih službenika. Neophodna je bila specijalizovana obuka za pripadnike policije, tužilaštava i sudije koji postupaju po predmetima nasilja u porodici. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u tom periodu, za primenu Zakona, obučilo 900 policijskih službenika u 27 policijskih uprava na teritoriji Republike Srbije.
Jasmina Puhača, Zamenik načelnika Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici u Upravi kriminalističke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Obučeni policijski službenici prilikom svake prijave nasilja vrše procenu rizika, odnosno utvrđuju da li postoji mogućnost da nastupi nasilje. Tada policijski službeniici mogu da izreknu hitne mere privremenog udaljenjaučinioca iz stana ili/i mera privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja u porodici i prilazi joj. Kao rizici se pominju alkoholizam, prekid partnerske, bračne ili vanbračne veze, problemi oko starateljstva nad decom, kao i strah žrtve koji ona ima od prijavljenog lica.
Daliborka Vojvodić Tomović , rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije i nasilja u porodici u policijskoj Upravi Novi Sad
Po statističkim podacima se ispostavilo da kada su u pitanju neki slučajevi nasilja sa tragičnim ishodima, da institucije nisu imale saznanje o tome, a time ni žrtva nije mogla da dobije adekvatnu zaštitu i da sprečimo nastupanje tragične posledice.
Đuro Kozomara, Policijska Uprava u Nišu, policijska stanica u Doljevcu
Pored obuke koju prođe, policijski službenik mora da iskazuje empatiju prema žrtvi, a samim tim da sa žrtvom pokuša da obavi što kvalitetniji razgovor bez više ponavljanja. Žrtve su uplašene i u početku nisu voljne za saradnju, upravo zbog stereotipa da se ona oseća kriva i da je ona pogrešila. Najvažnije je žrtvi sve vreme stavljati do znanja da ona nije sama u tom postupku.
Saša Stanković, Policijska uprava u Nišu, odeljenje Kriminalističke policije, grupa za suzbijanje i sprečavanje nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju policijske Uprave Niš
Jednom u 15 dana imamo sastanak Grupe za koordinaciju nasilja u porodici, gde za jednim stolom sede predstavnici policije, Centra za socijalni rad i tužilaštva i onda se analizira svaki pojedinačni slučaj i u formi zapisnika se donosi odluka Grupe, tj. plan i program mera zaštite.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici
Ovim Zakonom je veliki akcenat stavljen na tužilaštvo, ali i na Centre za socijalni rad i advokate. Zakon pominje pravo na obaveštenje žrtve, i upravo smo mi advokati ti koji su dužni da joj, prilikom pružanja pravne pomoći, damo informaciju o tome koja su njena prava u zaštiti od nasilja.
Maja Gluščević, advokat iz Niša
U prethodnim godinama su se žrtve obraćale jednoj instituciji i dešavalo se, možda, i zbog velikog broja predmeta, da se ne ide dalje sa postupkom. Sada je koordinisana saradnja doprinela zaštiti žrtve od samog početka – kroz hitne mere koje traju 32 dana, parnični postupak, krivični postupak, osudu i meru bezbednosti - zabranu prilaženja koja može da se izrekne i do 3 godine.
Tatjana Stevanović, zamenik osnovnog javnog tužioca u Nišu i član grupe za koordinaciju i saradnju pri Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu
Pozitivna strana novog Zakona je i razvijanje nulte tolerancije profesionalaca prema nasilju. Jedan deo Zakona se odnosi na sankcionisanje odgovornih lica u slučaju nepostupanja u skladu sa Zakonom.
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša
Većina prijava dolazi od policije, kroz hitne mere koje policija izrekne. Saradnja je i ranije postojala, ali jenovi Zakon unapredio tu saradnju tako što je izdvojio ključna lica koja su zadužena samo za to.
Bojana Samardžija, rukovodilac internog tima za zaštitu žrtava od nasilja u Centru za socijalni rad Novi Sad
Ranije se dešavalo da institucija prekine proces, jer žrtva odustane od prijave i ne želi da svedoči, na šta ima pravo. Sada su za nastavak postupka dovoljni i lekarski nalazi i prijava rođaka ili dece.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu
U našem svakodnevnom postupanju u primeni Zakona, moramo da budemo izuzetno fleksibilni, zato što kroz hitne mere ulazimo ljudima u kuće, u porodice, iseljavamo ih na 30 dana. Zato je važno kako i na koji način se postupa.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici
Jasmina Puhača, Zamenik načelnika Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici u Upravi kriminalističke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Obučeni policijski službenici prilikom svake prijave nasilja vrše procenu rizika, odnosno utvrđuju da li postoji mogućnost da nastupi nasilje. Tada policijski službeniici mogu da izreknu hitne mere privremenog udaljenjaučinioca iz stana ili/i mera privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja u porodici i prilazi joj. Kao rizici se pominju alkoholizam, prekid partnerske, bračne ili vanbračne veze, problemi oko starateljstva nad decom, kao i strah žrtve koji ona ima od prijavljenog lica.
Daliborka Vojvodić Tomović , rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije i nasilja u porodici u policijskoj Upravi Novi Sad
Po statističkim podacima se ispostavilo da kada su u pitanju neki slučajevi nasilja sa tragičnim ishodima, da institucije nisu imale saznanje o tome, a time ni žrtva nije mogla da dobije adekvatnu zaštitu i da sprečimo nastupanje tragične posledice.
Đuro Kozomara, Policijska Uprava u Nišu, policijska stanica u Doljevcu
Pored obuke koju prođe, policijski službenik mora da iskazuje empatiju prema žrtvi, a samim tim da sa žrtvom pokuša da obavi što kvalitetniji razgovor bez više ponavljanja. Žrtve su uplašene i u početku nisu voljne za saradnju, upravo zbog stereotipa da se ona oseća kriva i da je ona pogrešila. Najvažnije je žrtvi sve vreme stavljati do znanja da ona nije sama u tom postupku.
Saša Stanković, Policijska uprava u Nišu, odeljenje Kriminalističke policije, grupa za suzbijanje i sprečavanje nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju policijske Uprave Niš
Jednom u 15 dana imamo sastanak Grupe za koordinaciju nasilja u porodici, gde za jednim stolom sede predstavnici policije, Centra za socijalni rad i tužilaštva i onda se analizira svaki pojedinačni slučaj i u formi zapisnika se donosi odluka Grupe, tj. plan i program mera zaštite.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici
Ovim Zakonom je veliki akcenat stavljen na tužilaštvo, ali i na Centre za socijalni rad i advokate. Zakon pominje pravo na obaveštenje žrtve, i upravo smo mi advokati ti koji su dužni da joj, prilikom pružanja pravne pomoći, damo informaciju o tome koja su njena prava u zaštiti od nasilja.
Maja Gluščević, advokat iz Niša
U prethodnim godinama su se žrtve obraćale jednoj instituciji i dešavalo se, možda, i zbog velikog broja predmeta, da se ne ide dalje sa postupkom. Sada je koordinisana saradnja doprinela zaštiti žrtve od samog početka – kroz hitne mere koje traju 32 dana, parnični postupak, krivični postupak, osudu i meru bezbednosti - zabranu prilaženja koja može da se izrekne i do 3 godine.
Tatjana Stevanović, zamenik osnovnog javnog tužioca u Nišu i član grupe za koordinaciju i saradnju pri Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu
Pozitivna strana novog Zakona je i razvijanje nulte tolerancije profesionalaca prema nasilju. Jedan deo Zakona se odnosi na sankcionisanje odgovornih lica u slučaju nepostupanja u skladu sa Zakonom.
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša
Većina prijava dolazi od policije, kroz hitne mere koje policija izrekne. Saradnja je i ranije postojala, ali jenovi Zakon unapredio tu saradnju tako što je izdvojio ključna lica koja su zadužena samo za to.
Bojana Samardžija, rukovodilac internog tima za zaštitu žrtava od nasilja u Centru za socijalni rad Novi Sad
Ranije se dešavalo da institucija prekine proces, jer žrtva odustane od prijave i ne želi da svedoči, na šta ima pravo. Sada su za nastavak postupka dovoljni i lekarski nalazi i prijava rođaka ili dece.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu
U našem svakodnevnom postupanju u primeni Zakona, moramo da budemo izuzetno fleksibilni, zato što kroz hitne mere ulazimo ljudima u kuće, u porodice, iseljavamo ih na 30 dana. Zato je važno kako i na koji način se postupa.
Biljana Silađi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i član grupe za Koordinaciju protiv nasilja u porodici
Subota, 30.jun 2018, 21:27, Prvi program Radio televizije Vojvodina
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Produkcija ShockART
Projekat je sufinansirala Američka ambasada u Beogradu
