Debata
Na debati 14. septembra 2018, o prevenciji nasilja kroz vaspitanje i obrazovanje diskutovali su studenti, oni koji će biti uključeni u implementaciju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u bliskoj budućnosti i koji će preuzeti odgovornost za primenu Zakona.
Da li je za pravilnu percepciju sveta neophodno uvesti predmet ljudska prava već u osnovne škole?
Koliko naše patrijarhalno društvo utiče na formiranje mentaliteta nasilnika, one klime koja može da ohrabruje nasilje u društvu?
Da li je obrazovanje koje studenti dobijaju na fakultetu u vezi sa temom nasilja dovoljno i adekvatno?
Da li udžbenici svih predmeta treba da se revidiraju u zavisnosti od toga da li zastupaju ili ne ideju rodne ravnopravnosti?
Koliko naše patrijarhalno društvo utiče na formiranje mentaliteta nasilnika, one klime koja može da ohrabruje nasilje u društvu?
Da li je obrazovanje koje studenti dobijaju na fakultetu u vezi sa temom nasilja dovoljno i adekvatno?
Da li udžbenici svih predmeta treba da se revidiraju u zavisnosti od toga da li zastupaju ili ne ideju rodne ravnopravnosti?
Na debati 14. septembra 2018,o prevenciji nasilja kroz vaspitanje i obrazovanje diskutovali su studenti, oni koji će biti uključeni u implementaciju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u bliskoj budućnosti i koji će preuzeti odgovornost za primenu Zakona. Organizator: Pravna klinika za pitanja diskriminacije na Pravnom fakultetu u Beogradu
Učesnici: Studenti Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka/odseka za socijalnu politiku i Filozofskog fakulteta odseka za psihologiju, Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra, Tamara Džamonja Ignjatović, klinički psiholog, predaje i na socijalnom radu na FPN, Maja Đunđić UNDP, Marija Bjelopetrović, Američka ambasada u Beogradu
Moderator fasilitator - profesor dr Ivana Krstić, na predmetu ljudska prava i međunarodno javno pravo na Pravnom fakultetu.
Da li udžbenici svih predmeta treba da se revidiraju u zavisnosti od toga da li zastupaju ili ne ideju rodne ravnopravnosti?
Koliko naše patrijarhalno društvo utiče na formiranje mentaliteta nasilnika, one klime koja može da ohrabruje nasilje u društvu?
Da li je za pravilnu percepciju sveta neophodno uvesti predmet ljudska prava već u osnovne škole?
Da li je obrazovanje koje studenti dobijaju na fakultetu u vezi sa temom nasilja dovoljno i adekvatno?
Debata održana 14. septembra na Pravnom fakultetu u Beogradu
Produkcija : ShockART, Beograd
Organizator
Pravna klinika za pitanja diskriminacije na Pravnom fakultetu u Beogradu
Učesnici
Studenti Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka/odseka za socijalnu politiku i Filozofskog fakulteta odseka za psihologiju
Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra
Tamara Džamonja Ignjatović, klinički psiholog, predaje i na socijalnom radu na FPN
Maja Đunđić UNDP
Marija Bjelopetrović, Američka ambasada u Beogradu
Moderator fasilitator - profesor dr Ivana Krstić, na predmetu ljudska prava i međunarodno javno pravo na Pravnom fakultetu.
Moderatorka profesor dr Ivana Krstić
Organizator: Pravna klinika za pitanja diskriminacije
Beograd, septembar 2018.
Produkcija: ShockART
Tamara Džamonja, psihološkinja
Kroz istraživanja odnosa među polovima koje smo radili za studije roda, pokazalo se da su i studenti na nivou Univerziteta, fakulteta, skloni rodnim predrasudama i imamo utisak da u tom pravcu neke regresije ide celokupno društvo. Jer, stavovi mladih pokazuju da je nasilje normalizovano i da se rodno zasnovano nasilje ne prepoznaje.
Maja Đunđić, UNDP
Da li je prosvetni kadar senzibilisan za ovu temu?
Koliko je tema nasilja integrisana na Pravni fakultet?
Katarina Prica, studentkinja IV godine Pravnog fakulteta
Predmet ljudskih prava koji izučavamo, ne sme da bude marginalizovan, tj.ne sme da bude samo predmet sa smera međunarodno pravo.
Marija Bjelopetrović, Američka ambasada u Beogradu
I danas kada čujem ove žene koje govore o svojim iskustvima, pogađa me saznanje da, iako smo počeli da edukujemo decu kroz školsko obrazovanje 2001, ne znam čime možemo danas da se pohvalimo na tu temu. Od 2001. do 2009, Ambasada je dala preko 3 miliona dolara za građansko vaspitanje. Rezultat je poražavajući, jer nastavnici koji drže taj predmet, nemaju nikakve veze sa time. Građansko vaspitanje, pravosuđe, porodica i vaspitanje – jedno bez drugog, bez trećeg, ne može.
profesor dr Ivana Krstić
Interesantno je ono što izjavljuju žrtve koje su prošle kroz nasilje. Najviše odjeka mi je ostavila žena žrtva nasilja koja je u TV serijalu Svetionik rekla da živimo u društvu gde je Zakon dobar, ali se i dalje ne primenjuje i da živimo u društvu u kojem postoji vlasništvo nad ženama i decom. To je tema za debatovanje. To me podseća na presude evropskog Suda za ljudska prava protiv Italije i Rumunije, koji je u nekoliko slučaja pronašao da vlasti nisu reagovale zato što postoji opšta klima odobravanja nasilja u društvu. I meni se čini da se Srbija još uvek suočava sa tim problemom i da teško prepoznajemo nasilje. I uvek kada diskutujemo sa studentima i sa polaznicima Pravosudne akademije, nije tema primena Zakona, nego zloupotreba Zakona, tj. mehanizama koji postoje u Zakonu.
Tamara Džamonja, psihološkinja
Prevencija nasilja dolazi kroz vaspitanje i obrazovanje. Kao deo radne grupe koja učestvuje u pravljenju obrazovnog programa pri Republičkom Zavodu za obrazovanjezalažem se da se u sve predmete uključe i ova pitanja, posebno prepoznavanje nasilja – psihološko i emocionalno koje lako eskalira do fizičkog, jer ga ni žrtva ni nasilnik ne prepoznaju kao nešto što nije u redu. To modelira kasnije odnose, što ne znači da svi kasniji uticaji kroz celu društvenu klimu, ne utiču na formiranje nekog mentaliteta nasilnika, one klime koja može da ohrabruje nasilje u društvu.
Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra
Postoje predrasude da trpe žene koje su manje obrazovane, koje nisu zaposlene. Ali, mi imamo veliki broj žena koje su zaposlene, koje su na visokim pozicijama, koje su sudije, doktorke, profesorke i koje trpe nasilje. Nekada je mnogo teže kada imate određenu poziciju u društvu, da prijavite nasilje. Jer je veća sramota, jer ste izgradili jedan ugled, a onda treba da odete na drugu stranu i da priznate da jako dugo trpite nasilje.
Katarina Prica, studentkinja IV godine Pravnog fakulteta
Negativno je što se deca ne prepoznaju kao žrtve od strane zakonodavca.
Iako imam 22 godine, imam dete od godinu dana i težim da se ono što se dešava između mene i mog momka , a uvek ima nesuglasica, ne odražava na moje dete. Mislim da sve potiče iz porodice. Ako se dete susreće svakodnevno sa tim problemima između roditelja, onda će da misli da je to ponašanje normalno. Onda će u budućnosti postati osoba koja će potencijalno da vrši nasilje.
Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra
Sve odredbe svih zakona štite decu. Ali, problem je sa krivičnim zakonodavstvom, tj. da li će tužilaštvo da detetu da status žrtve ako ono samo prisustvuje nasilju? II to je ono što, na žalost, tužioci ne rade, iako u opštem Protokolu o zaštiti žena od nasilja stoji da će se dete smatrati žrtvom čak i dok prisustvuje nasilju. I ono što bi tužilaštvo moglo, a ne da sudije pišu njemu kao olakšavajuću okolnost da je porodičan čovek i da izdržava troje dece, nego da mu bude otežavajuća okolnost činjenica to što je nasilje vršio pred decom. A to naše sudije ne rade. Ono što ja nisam videla za godinu dana primene zakona jeste da je i jedna hitna mera izrečena radi zaštite deteta, jeste samo radi zaštite majke i onda kada je dete bilo prisutno nasilju. Tako institucije ostavljaju otvoren prostor nasilniku jer, ovamo mu se izreknu hitne mere zabrana kontaktiranja žrtve žene ili i udaljenje iz stana, a onda ostavite slobodan prostor da on utiče na decu. I dajete mu odrešene rukeda može da radi šta god hoće preko dece, a to oni i rade. Mislim da to ima veze i sa činjenicom da su policajci muškarci i da ih malo boli kad taknete u taj deo roditeljstva i nemogu oni tu da se mešaju, to je za centre za socijakni rad. A nije. Njihovo je da zaštite sve one za koje ocene da su žrtve. Znači, u tom trenutku, kad imaju više žrtava, i ženu i dete, oni su dužni da izreknu nekoliko hitnih mera. A to oni ne rade.
Nevena Petrović, studentkinja III godine Pravnog fakulteta
Mi kao društvo jesmo napredovali, ali ne dovoljno. Koliko smo svesni šta nasilje donosi u društvu?
U proteklih godinu dana, od kad je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio na snagu, koliko su se žene osnažile da prijave nasilje?
Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra
Susrećemo se i sa predrasudama profesionalaca kako izgleda idealna žrtva, a to je ona koja je pretučena. I svaki tužilac će vam reći da najviše voli kad ima lekarsku dokumentaciju kao dokaz nasilja i onda to brzo ide. U većini slučajeva, ono što se ne prepoznaje, a usledilo je pre tog fizičkog nasilja je što postoji ozbiljno psihičko naislje - izolacija i kontrola. To se teško prepozna, naročito kada ste žensko dete i kada ste učeni na bajkama o primcezi i žabi i lepotici i zveri. Onaj koji je na početku zver, neće postati princ, on će ostati zver. Ako preko nečega pređete na početku, posle je jako teško vratiti se. Naročito na početku veza, neke stvari se ne prepoznaju. Izolacija i kontrola počinju onda kada žene ostanu trudne i nakon porođaja, jer je tada žena prirodno izolovana oko brige i bebe i njen partner je tada veza sa spoljašnjim svetom. Žene često daju ovlašćenje i na bankovne račune. Tako da i one žene koje imaju svoju platu, dobijaju džeparac i moraju da pravdaju svaki dinar koji su potrošile. To je kontrola.
Ana Đorđević, na doktorskim studijama psihologije
Samonametnuta tema kojoj se vraćam svaki put kad neko od vas nešto kaže je patrijarhalna socijalizacija u Srbiji. I ne bih se složila da se Srbija sa njom suočava, pre da je toleriše i primenjuje svakodnevno i koja stoji u vaspitanju i obrazovanju i na fakultetu.
Ako je društvo patrijarhalno, cilj roditelja je da uvede dete u to društvo, a ne da se izdvaja. I tu mi je teško da vidim prostor za emancipaciju žena ako vas od malena uvode u društvo koje je patrijarhalno. Žena mora da bude obrazovana da bi znala svoja prava, da bi znala da prepozna i prijavi nasilje
Sara Perović, IV godina psihologije
Protiv sam individualizacije ovog problema. Ovo je više društveno političko ideološko pitanje, a čini mi se da takvo posmatranje problema nije tendencija studija psihologije. Neophodna je bolja komunikacija sa disciplinama poput antropologije, sociologije i prava.
Tamara Džamonja, psihološkinja
Videla sam da veliki broj psihologa koji radi u socijalnoj zaštiti ne zna mnogo, ne samo o nasilju, nego i o socijalnoj zaštiti, o zakonima. Treba da otvorimo prostor za obrazovanje psihologa i za četvrtu veliku oblast u kojoj rade, a to je socijalna zaštita u kojoj im nedostaje i znanjei iz pravnih okvira, da ne samo čitaju zakon, nego i da ga razumeju.
