Svetionik - peta epizoda
Najviše ima prijava fizičkog nasilja. Ali, jednu važnu činjenicu profesionalci ne smeju da zaborave – a to je, da jedna žena, žrtva porodičnog nasilja, ne prijavljuje nasilje posle prvog nasilja. Ono se odigralo najmanje 4, 5 puta pre nego što se žrtva odlučila na prijavljivanje.
Koliko traje proces osnaživanja žrtve da bi se ona oslobodila traume?
Koje su mogućnosti za ekonomsko osnaživanje žrtve?
Da li je obrazovanje devojčica i žena ključ u borbi protiv nasilja?
Koje su mogućnosti za ekonomsko osnaživanje žrtve?
Da li je obrazovanje devojčica i žena ključ u borbi protiv nasilja?
Foršpan
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Produkcija ShockART
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić\
Beograd, april 2018.
Produkcija: ShockART
foto: Nebojša Čović
Učesnici govore:
Sve države potpisnice Istambulske konvencije imaju obavezu da razvijaju programe za rad sa počiniocima nasilja. Naše iskustvo datira iz 2011, kad se počelo sa primenom psihosocijalnog tretmana sa počiniocima nasilja u partnerskim odnosima, a po uzoru na norveški model rada sa počiniocima, kao jednom od mera podrške žrtvama. Jer, žrtva vrlo često dolazi do očekivanja da se ponašanje počinioca promenilo i ona želi da očuva brak i porodicu. Društvo, država treba da fokusira svoj rad u razvijanju tih tretmana. Nivo recidiva je, iz našeg iskustva, veoma mali.
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša
Žrtvi može da se pomogne da trenutno prebrodi krizni period davanjem jednokratne materijalne pomoći od 5000, 10000 dinara, ali žrtva može kasnije da ostvari i stalnu socijalnu pomoć.
Jelena Đorđević psiholog, Centar za socijalni rad Svrljig, rukovodilac internog tima za zaštitu žrtava nasilja u porodici
Neophodna je intenzivnija saradnja sa poslodavcima, ali ne Nacionalne službe kao partnera, nego na državnom nivou, gde bi se poslodavcima davala veća finansijska sredstva u cilju zapošljavanja žrtava porodičnog nasilja.
Lelica Marković, savetnica za zapošljavanje u filijali Niš Nacionalne službe za zapošljavanje
Ima jedan primer u Vojvodini gde je Pokrajinska vlada imala saradnju sa Unijom poslodavaca Vojvodine, gde je i Unija trebalo da se pozabavi podizanjem svesti među poslodavcima o značaju ovog programa mera podrške žrtvama. Kroz taj program se zaposlilo nekoliko žena, ali je to nedovoljno.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu
Osim socijalnih preduzeća, postoji dobra saradnja sa drugim udruženjima, posebno sa zanatskim, gde radimo prekvalifikaciju za neka zanimanja. Značajne su i neformalne edukcije, ali se time završava moć nevladinih organizacija.
Valentina Aleksandrović, predsednica Udruženja Ženski razvojni centar u Nišu
Istanbulska konvencija koju je Srbija ratifikovala je rekla da nasilje u porodici nije privatna stvar, već je to opšte pitanje, obaveza društva. Znači, ako žrtva odustane od postupka, država čiji je problem nasilje koje se desilo, ne može da odustane od pustupka, nego mora da procesuira postupak. Očekivano je da žena želi da parcijalizuje svoje traumatsko iskustvo, da ga zaboravi, da ga potisne i da živi mirno. Očekivano je da žena kaže – Ja želim da se on leči. I ona ima pravo to. Ali mi ne smemo kao institucija da upadnemo u zamku i mislimo da je alkohol uzrok nasilja. Alkohol nije uzrok, on je samo okidač koji omogućava lakšu manifestaciju nasilnog ponašanja.
Nada Padejski Šekerović, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu
Najviše imamo prijava psihološkog nasilja, pa ženama žrtvama nasilja najviše treba kontinuirana psihološka podrška. Pravni saveti, podnošenje tužbi, zapošljavanje, sve je to, po nekad potrebno, a psihološka podrška uvek. Svuda u institucijama postoje resursi, postoje edukovani senzibilisani profesionalci, ali često usluge nisu dovoljno dostupne u onoj meri kolika je potreba deteta ili majke.
Milica Džino Petković, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad u Novom Sadu
Podsećam na ulogu medija koja nije samo informativna – da ukažu na problem i sve ono što u sistemu ne funkcioniše, već je i edukativna – da poruče da je nasilje nedopustivo, da nikome nasilje nije sudbina i da izlaz uvek postoji, samo je potreban određeni proces.
Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Milan Milenović, Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu, rukovodilac internog Tima za zaštitu od nasilja u porodici, član grupe za koordinaciju na teritoriji grada Niša
Žrtvi može da se pomogne da trenutno prebrodi krizni period davanjem jednokratne materijalne pomoći od 5000, 10000 dinara, ali žrtva može kasnije da ostvari i stalnu socijalnu pomoć.
Jelena Đorđević psiholog, Centar za socijalni rad Svrljig, rukovodilac internog tima za zaštitu žrtava nasilja u porodici
Neophodna je intenzivnija saradnja sa poslodavcima, ali ne Nacionalne službe kao partnera, nego na državnom nivou, gde bi se poslodavcima davala veća finansijska sredstva u cilju zapošljavanja žrtava porodičnog nasilja.
Lelica Marković, savetnica za zapošljavanje u filijali Niš Nacionalne službe za zapošljavanje
Ima jedan primer u Vojvodini gde je Pokrajinska vlada imala saradnju sa Unijom poslodavaca Vojvodine, gde je i Unija trebalo da se pozabavi podizanjem svesti među poslodavcima o značaju ovog programa mera podrške žrtvama. Kroz taj program se zaposlilo nekoliko žena, ali je to nedovoljno.
Danica Todorov, aktivistkinja u civilnom sektoru, saradnica Centra za podršku ženama u Novom Sadu
Osim socijalnih preduzeća, postoji dobra saradnja sa drugim udruženjima, posebno sa zanatskim, gde radimo prekvalifikaciju za neka zanimanja. Značajne su i neformalne edukcije, ali se time završava moć nevladinih organizacija.
Valentina Aleksandrović, predsednica Udruženja Ženski razvojni centar u Nišu
Istanbulska konvencija koju je Srbija ratifikovala je rekla da nasilje u porodici nije privatna stvar, već je to opšte pitanje, obaveza društva. Znači, ako žrtva odustane od postupka, država čiji je problem nasilje koje se desilo, ne može da odustane od pustupka, nego mora da procesuira postupak. Očekivano je da žena želi da parcijalizuje svoje traumatsko iskustvo, da ga zaboravi, da ga potisne i da živi mirno. Očekivano je da žena kaže – Ja želim da se on leči. I ona ima pravo to. Ali mi ne smemo kao institucija da upadnemo u zamku i mislimo da je alkohol uzrok nasilja. Alkohol nije uzrok, on je samo okidač koji omogućava lakšu manifestaciju nasilnog ponašanja.
Nada Padejski Šekerović, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu
Najviše imamo prijava psihološkog nasilja, pa ženama žrtvama nasilja najviše treba kontinuirana psihološka podrška. Pravni saveti, podnošenje tužbi, zapošljavanje, sve je to, po nekad potrebno, a psihološka podrška uvek. Svuda u institucijama postoje resursi, postoje edukovani senzibilisani profesionalci, ali često usluge nisu dovoljno dostupne u onoj meri kolika je potreba deteta ili majke.
Milica Džino Petković, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad u Novom Sadu
Podsećam na ulogu medija koja nije samo informativna – da ukažu na problem i sve ono što u sistemu ne funkcioniše, već je i edukativna – da poruče da je nasilje nedopustivo, da nikome nasilje nije sudbina i da izlaz uvek postoji, samo je potreban određeni proces.
Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Subota, 28.jul 2018, 21:27, Prvi program Radio televizije Vojvodina
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Autorka serijala: Olivera Miloš Todorović
Moderatorka diskusije: Milica Kravić, novinarka Radio Novog Sada
Produkcija ShockART
Projekat je sufinansirala Američka ambasada u Beogradu
